[RECENZIJA] Metallica - Hardwired... To Self-Destruct (2016)

Published on by IGOR LAZAREVIĆ

[RECENZIJA] Metallica - Hardwired... To Self-Destruct (2016)
[RECENZIJA] Metallica - Hardwired... To Self-Destruct (2016)

Konačno izađe taj dugo očekivani novi album od dobro poznatih veterana, naših dobrih drugara. Iskoristio sam odmah priliku da preslušam ovo izdanje, pa da eventualno i napišem nešto o njemu.

Album je zvanično podeljen na dva diska. Na prvom se nalaze sve tri pesme kojima su najavili novi album "Hardwired... To Self-Destruct“. Kako bi bilo pošteno i kako bi svi fanovi otprilike imali sliku o tome kakav je album i da li je vredan kupovine CD-ova, obično bi bend trebalo da izbaci pred izlazak par pesama srednje klase, tj. da ne izbace najbolje pesme s albuma. Oni su nažalost odlučili baš to da urade. Pesme "Hardwired“ i "Moth Into Flame“ su pravi klasici i oduvali su me kada sam ih čuo. I zahvaljujući tim pesmama sam imao baš velika očekivanja od ovog albuma (siguran sam da nisam jedini), jer sam pomislio da su možda odlučili da se malo vrate korenima i oduševe većinu svojih fanova koji uglavnom najviše vole njihova prva tri izdanja, među kojima je i moj favorit "Ride The Lightning“. Nemojte se nadati da su to uradili, jer nisu. Prvi CD je solidan, nije loše. Moram priznati da su pesme prijatne za slušanje, što se ne može reći za treću pesmu na CD-u "Now That We're Dead“, s tim da jedino u toj pesmi mogu da pohvalim njen naziv, jer se uklapa s kvalitetom pesme. Kako sam zakoračio u drugi CD kao da sam počeo da slušam metal verziju od "Marš na Drinu“ ili početak pesme "Morher Serbia“ od našeg Wolf's Hungera. Dobro hajde, nije isti početak, ali je sličan. Kako drugi disk polako odmiče tako shvatam da je to jedino interesantno na njemu. Iskreno malo mi je falilo da zaspim dok sam to preslušavao, kao da sam uzeo knjigu i počeo da učim neko gradivo koje me apsolutno ne zanima. Pesme su jednostavno previše spore i dosadne. Nema nikakvog dešavanja u njima, ništa. Prosto preslušavanje ovoga je pravo malo mučenje. Dođe konačno poslednja pesma na red, taman sam pomislio kako se ovoj agoniji približavao kraj i spremao sam se da na jedvite jade preslušam i nju nazvanu "Spit Out The Bone“. Kad ono, gle' čuda! Još jedna pesma koja je itekako vredna slušanja. Odličan ritam, rifovi su predobri, solaže predivne, prosto pesma kao i dve gorepomenute je pravi klasik, za koju sam siguran da će fanove oduševiti, ako uspeju da dođu do nje, ako ne odustanu od preslušavanja albuma na sred drugog CD-a.

U globalu, dobili smo "Death Magnetic II“, s thrashy produkcijom. Kompletan osećaj je kao da slušate neko hard rock izdanje s produkcijom thrash metala. Par pesama su izuzeci i kol'ko tol'ko su delom ispunile neka očekivanja. Imam neki osećaj da su ovaj album sastavili od nekih neiskorišćenih demo traka i odlučili da ih ipak ne bace, jer su pre pomislili "Hajde da mi to sačuvamo sve, pa će možda jednog dana zatrebati kada ostanemo bez ideja za nove pesme“. James počeo da posprema po kući i nađe misteriorznu prašnjavu kutiju, a ono u njoj ispisane neke zanimljive note. Album cover je za bend ovakvog kalibra pomalo smešan, šaren, jednostavan, koji bi mogao da napravi svako ko iole poznaje fotošop. Jedino mi se tu dopada njihov logo ovako "ispomeran", zanimljiva ideja! Za one koji album ne preuzimaju besplatno s interneta, nego kupuju CD će verovatno zažaliti što su dali pare, al' hajde, nema veze. Podržimo ih, matori su... Nije baš toliko loše posle nekoliko preslušavanja, samo je malo dosadnjikavo, ili sam ja previše očekivao.

Tehne (muzika, produkcija...): 86%

Poesis (kreativnost, originalnost...): 55%

Album cover (privlačnost, uverljivost...): 48%

Konačna ocena: 65%

Published on Recenzija-Review

Comment on this post