[RECENZIJA] Lòdz - Time Doesn't Heal Anything (2017)

Published on by IGOR LAZAREVIĆ

[RECENZIJA] Lòdz - Time Doesn't Heal Anything (2017)
[RECENZIJA] Lòdz - Time Doesn't Heal Anything (2017)

Francuski bend koji iza sebe ima jedan EP (And Then Emptiness) iz 2012. i Full-Length (Something In Us Died) iz 2013. odlučio je da svoje fanove obraduje novim albumom pod imenom “Time Doesn't Heal Anything”, koji su verovatno smišljali u periodu dok su bili na pauzi. Fanovima su rekli da su se raspali, ali taj raspad je više bila pauza, jer nije mnogo dugo trajalo. Vratili su se eksplozivno, tako što su javili da je u izradi novi album.

Dugo su nas držali u neizvesnosti, i konačno kada je album ugledao svetlost dana, dao sam sebi oduška za još jednu recenziju. Konačno je posle 4 godine remek-delo "Something In Us Died“ dobilo svog naslednika. Vreme ništa ne leči, kako kaže ime albuma. U imenu albuma se krije duboka poruka i može se reći već po tome da bend nije mnogo skretao od već provereno dobrog recepta za veoma kvalitetnu muziku i putovanje kroz perfektno pomešan miks između post-metala i post-hardcorea. Atmosfera tokom albuma je veoma hladna i mračna, tonalitet se konstantno smenjuje s najnižiš do najviših nivoa. Kao i na prethodnom albumu, slušati ovog čoveka kako peva uz muziku koju karakteriše depresija i neka vrsta apokaliptičnosti je prava poslastica. Glas mu je ni previše bučan, ni previše tih, taman kako treba. Smenjuje se od tihih i čistih deonica, pa sve do onih harsh/screaming deonica u kojima dobijete želju da i vi zajedno s njim počnete da urlate. Rifovi na albumu su veoma jasni i daju albumu težinu, kakvu ovakva mešavina žanrova zahteva, kako bi njegova moć dostigla svoj pun potencijal. Ti momenti dok slušate tu gitaru sviranu u stilu tamburice su magični i bacaju vas u drugu dimenziju. Bubanj je na svom mestu, svaki udarac o bilo koji deo bubnjeva je tačno tu gde treba, odsvirano je predvidivo, što je apsolutno razumljivo, jer bi drugačije štipalo za uši.

Sve u svemu, kroz ovaj album ćete doživeti magično putovanje kroz hladne reke koje protiču teritorijom Francuske. Nakon (bukvalno) desetog preslušavanja mogu reći da je ovaj album za sada album godine za mene, pogotovo zbog toga što je komponovan od strane jednog od najpotcenjenijih metal bendova koje sam imao priliku da čujem. Cover ovog izdanja itekako dodatno doprinosi hladnoći koja izbija iz tonova ovih ledenih instrumenata.

Tehne (muzika, produkcija...): 94%

Poesis (kreativnost, originalnost...): 85%

Album cover (privlačnost, uverljivost...): 82%

Konačna ocena: 87%

Published on Recenzija-Review

Comment on this post