[RECENZIJA] Suicide Silence - Suicide Silence (2017)

Published on by IGOR LAZAREVIĆ

[RECENZIJA] Suicide Silence - Suicide Silence (2017)

"Deathcore je mrtav“, reče Eddie. Je l' zaista mrtav? Po odnosu lajkova i dislajkova na YouTube snimcima sa ovog albuma skoro da mogu zaključiti u startu da je njegova tvrdnja istinita i da je u pitanju muzika kakvu apsolutno niko nije očekivao od jednog benda zvanog Suicide Silence. Ali da li je moguće da je toliko loše? Album sam morao preslušati nekoliko puta kako bih mu pravedno presudio.

Bend je definitivno krenuo u nekom novom pravcu koji bi valjda mogao da se okarakteriše kao mešavina nu-metal / metalcore, ili tačnije pokušaj ove mešavine, jer iskreno kao veliki fan pomenute mešavine žanrova bih smatrao uvredom za žanrove da se za ovo kaže da je to. Pesma "Doris“ počinje veoma interesantno, catchy, ali taj momenat kada počinje clean pevanje, au... To je onaj, kako je Jared Dines opisao, neki TEEHEE momenat, koji je totalno upropastio pesmu u startu. Ostatak clean pevanja u pesmi je sasvim solidan i može da prođe. Muzika je kul, sa nekim bespotrebnim pauzama doduše. "Silence“ takođe počinje baš dobro, za headbang! Muzika tokom cele pesme nije loša, opet daleko ispod proseka za bend ovakvog kalibra. Ali to pevanje je ravno nuli. Eddie kao da je tokom cele pesme pijan ili na nekim teškim drogama. To su dve pesme kojima su najavili album, pomislio sam da su one neki prosek na albumu, potajno sam se nadao da su najlošije. Kako pesma "Listen“ polako odmiče, tako mi se čini da će možda biti sve bolja i bolja i da će popraviti utisak nakon prve dve i moram priznati da jeste, dobro su eksperimentisali s nekim miksom nu / deathcore, mada poslednjih minut i po pesme je potpuno bespotrebno, takoreći "filler“, čisto malo da popuni prostor u pesmi. "Dying In A Red Room“ je pokušaj da dokažu kako mogu da zvuče kao Slipknot kada sklepaju neku baladicu. Takođe outro pesme traje predugo i mnogo zamara. Naredna numera pod imenom "Hold Me Up, Hold Me Down“ obećava, mada kako sve više odmiče, tako uši počinju da me bole. Ovde su se potrudili da zvuče kao neki old school nu-metal, ali nažalost je ispao totalni promašaj. Kako padam u sve veću depresiju dok ovo slušam, utisak mi za nijansu popravi pesma "Run“. Takođe neki old school. Kao, recimo, spojeni Korn i Slipknot. Nekako mi se čini kao da su se u ovoj pesmi potrudili najviše. Čak me njegov glas u nekim momentima podseća u ovoj pesmi na pevača Jaya Gordona iz benda Orgy. Vrlo lepo, ova pesma je slušljiva! Za "The Zero“ se može reći nešto slično kao za prethodnu pesmu, poslednji minut pesme je dosta brutalan, podiže adrenalin, krv u venama počinje da ključa, i taman kada dostigne vrhunac, to je to, kraj pesme. "Conformity“ kreće... Još jedna balada na albumu. Prva polovina pesme je dosta tiha, nakon nje ide solaža, za koju moram odati priznanje da je odrađena na visokom nivou. Ali ostatak pesme posle solaže mi deluje kao još jedan takozvani "filler“. Sasvim bi dovoljno bilo da je trajala posle solaže još tridesetak sekudni. Dođe na red poslednja pesma na albumu "Don't Be Careful You Might Hurt Yourself“. Kakav haos! U pozitivnom smislu. Odmah u startu su pokazali da nisu zaboravili kako se komponuje deathcore pesma. Mada s ovom nu / metalcore produkcijom, hmm... Probajte da zamislite kako bi zvučalo kada bi Slipknot pokušao da bude deathcore, eto tako nešto. Kako dalje slušam pesmu i kako sam pomislio da su se za trenutak vratili, momci polako opet skreću s puta pravo u jarak. Sve nešto ide polako, Eddie malo dreči, malo recituje, malo kroz koju cugu alkohola pokušava da peva i za kraj ponovo potpuno, ali potpuno bespotreban čitav minut pesme, apsolutno protraćen. Ponovo prokleti "filler“. Aman čoveče, pa šta uradi...

Šta reći nakon preslušavanja svega ovoga? Svaki (novi) početak je jako težan i trnovit, to je činjenica. Eddie je Suicide Silence ovim albumom pokušao da bend okrene u potpuno drugom pravcu od onoga što su nekada bili dok je Mitch bio živ. Iskreno ne znam da li se on više prevrće u grobu od ovoga što trenutno Eddie radi s njegovim bendom ili od toga što ga sad svi živi pominjemo. Nek' počiva u miru. Svaka promena je sasvim u redu i nije uopšte loše unositi promene, ali prosto je nekad očigledno da su neke promene potpuni promašaj. Ovo je pokušaj neke mešavime između bendova Korn, Slipknot, Deftones sa primesama benda Orgy u nekoj garage metalcore / deathcore produkciji. Veoma loš pokušaj. Siguran sam da ljudi nemaju baš ništa protiv unošenja clean vokala (iako je to sve više učestalo u gomili bendova), ali problem je u tome što ovo jednostavno zvuči loše. Neke demo produkcije sam čuo da zvuče daleko bolje od ovoga. Eddie je previše požurio s ovom promenom, jer izgleda da nije otišao na časove pevanja pre nego što je odlučio da ovo uradi, precenio je sebe. Veći deo albuma je nekako previše jednostavno odsviran, a mogao je biti mnogo kompleksniji i kvalitetniji. Po mom mišljenju bolje da su Suicide Silence ugasili i pokrenuli neki novi bend koji bi išao u ovom pravcu. Ali zašto bi to uradili kada mogu mnogo bolje da se ispromovišu pod ovim imenom i ukaljati ga onako dobro. Bolje da su sačekali još koju godinu, ostavili sebi prostora za još eksperimentisanja, časova pevanja pogotovo. Kao što reče "deathcore je mrtav“. Jeste mrtav, ako bismo Suicide Silence smatrali jedinim deathcore bendom na planeti. A svakako ih ima jako mnogo koji su kvalitetniji čak i od onih najpopularnijih, samo im nije naravno dato dovoljno pažnje kao najpopularnijima. Za album cover ne bih znao šta da kažem, osim da znam da bi prosečan desetogodišnjak bio maštovitiji u njegovoj realizaciji. Ali ako im je cilj bio da kvalitet covera bude u nivou kvaliteta samog albuma, onda je ovaj album cover pun pogodak! Prodaja diskova, kao što je očekivano, ide katastrofalno loše. Siguran sam da je se do sada pola njih koji su ih kupili pokajalo što su dali pare. Ali dobro, valjda članove benda ovo neće sprečiti da pokušaju sledeći put da naprave nešto zaista kvalitetno. Eddie, samo malo spusti loptu, prihvati činjenicu da je ovaj album jednostavno loš i da ako se tebi sviđa ne znači da je dobar. Više sreće sledeći put.

Tehne (muzika, produkcija...): 60%

Poesis (kreativnost, originalnost...): 41%

Album cover (privlačnost, uverljivost...): 13%

Konačna ocena: 38%

Published on Recenzija-Review

Comment on this post