NIKOLA MARIĆ o uticaju muzike na čoveka: Ova mala gazi sve

Nikola Marić, psiholog

"Muzika ima moć da oblikuje karakter." Aristotel

Sedim sa suprugom u restoranu jednog planinskog hotela u okviru kojeg je i dečije odmaralište. Dok čekamo večeru uz domaću kafu i fantastičnu planinsku vodu, u drugi deo restoran sale skupljaju se deca sa vaspitačicama. Neki vrtić je obezbedio deci boravak na ovom finom mestu u sred prirode, verovatno da malo porade na zdravlju, da se odmore, udahnu svež vazduh, uživaju u zimskim čarolijama. Nakon što su se svi sabrali počinje takmičenje u plesu. Svetla se gase, pale se lampice i simulira "disko" atmosfera.

"Ako neko želi da zna da li se carstvom dobro vlada, da li je u njemu moral dobar ili loš, odgovor će dati kvalitet njegove muzike... Karakter je kičma naše ljudske kulture, a muzika je cvetanje karaktera." Konfučije

"Pa-pa, pazi se, ova mala gazi sve", počinje predivna pesma o maloj koja sa pola grada šeta, iskoristi te, pa odbaci. Zašto da se deca od malena ne nauče nemoralu, utvrde u prominskuitetnom ponašanju i zaigraju u to ime uz ritam najkomercijalnijih štiova, tamo gde se pije limunada i despasito divljačko-hedonističke ritmike, jer šta je život drugo do neodgovorno razvaljivanje od alkohola, droge i seksa, razuzdanosti i razvrata, a posebno subotom jer to je "dan za alkohol". Citiram Severinu i "Ministarke": "Koliko pijem nije humano, subota je dan za alkohol". Od posebne je važnosti to da se nauči da postoji dan za alkohol. To je dan kada ljudi treba da piju dok se ne unerede, pa se zarad utvrđivanja gradiva maloj dečici ova pesma pustila nekoliko puta. No dobro, nisu za to zaslužne samo vaspitačice koje su to omogućile nego i roditelji, jer su deca "sama htela" - odabrala te pesme. Verovatno je to produkt kućnog vaspitanja - roditelji su se svojski potrudili oko svoje dece, jer ko decu najviše voli ako ne njihovi roditelji. Baš je lepo i to što imamo tako široku lepezu izbora, toliko mogućnosti, a na kraju se ipak sve svede na nekolicinu, isfiltrira se ono što je "najbolje". Pazite se kad vas ovi maleni nagaze.

"Muzika je hrana ljubavi", kako reče Šekspir, a imajući u vidu da je to jelte zastarelo, tu su opet Severina i "Ministarke" da objasne deci pripovedajući "Ne treba mi ljubav, meni treba lom".

Dok pedofilija još uvek nije legalizovana i proglašena za regularnu seksualni orijentaciju ovde je uobičajeno da se deca siluju tako što im se penetrira direktno u dušu. Moderni smo uveliko. A da smo i "tradicionalni" potvrđuje to što se plesno veče završilo "narodnim kolom". Vodi se žestoka borba protiv nasilja, protiv porodičnog nasilja - ne daj Bože da se dete vaspitno ćušne, ali zato je u redu iživljavanje nad psihom dece. Koliko je štetno izlaganje jednog mladog bića u razvoju ovakvim uticajima? Promocija alkohola, promiskuiteta seksualnih sloboda, ludovanja, loma, nasuprot ljubavi. Podsticanje rizičnog ponašanja raznih vrsta uz orijentalne ritmove i naglašen "bit". Nezdrav život se sugeriše deci.

"Muzikom možemo hipnotisati ljude, a kad ih dovedete do najslabije tačke, možete njihovoj podsvesti propovedati šta god hoćete." Džimi Hendriks

Skandalozno je da neki prosvetni radnici, koji bi trebalo da brinu o deci, njihovo vaspitanje i odgoj ustvari tu istu decu ne samo da ne čuvaju, već ih izlažu destruktivnim i degradirajućim silama tako direktno vršeći nasilje nad decom koja im je poverena na čuvanje i obrazovanje. Da li roditelji znaju šta se dešava sa njihovom decom kad oni ne gledaju ili pak i oni sami ne vode računa pa i kad imaju vremena za svoju deci oni ih postave pred televizor pa nek ih TV program obrazuje i vaspita. Tu dolazimo i do te moderne začkoljice. Roditelji ne koriguju ponašanje sebe i svoje dece, nego sve više atakuju na prosvetne radnike, dok deca napadaju sve redom. Učitelji nemaju više odgovarajuće mehanizme za vaspitavanje i obrazovanje, pa podležu pritisku sistema koji ih ne štiti. A ne štiti ni decu, iako se sve više trubi o nekakvim "dečijim pravima". Nije čudnovato što u takvom haotičnom stanju dolazi do porasta nasilja sa svih strana.

Zašto oplemeniti mlade naraštaje na kojima, kako kažu, svet ostaje, osim ako ne želimo da svet zaostane u nekoj kaljugi neukusa, zaglavljen u nagomilanom šljamu. Pa da se pazimo da nas mali sve ne izgaze sutra, u znak osvete što im nismo pružili dovoljno ljubavi i pažnje.

Dešava se isuviše često da se roditelji žale na svoju decu kako su neposlušna, kako im prave probleme, sve veće glavobolje. Žale se kako ih deca maltretiraju i gaze. A deca ustvari kroz tu agresiju i neposlušnost, kroz neprihvatljivo ponašanje, pokazuju na to šta im nedostaje. Vape za roditeljskom i porodičnom ljubavlju. Mole za malo brige. Dakle ne sa materijalnim ugađanjima, nego za pažnjom i ljubavlju. Ako ne dobiju pažnju u roditeljskom domu, potražiće je na ulici. Ako ne dobiju ljubav, osvetiće se.

Zašto se ljudi ljute kad se omladina pijana tetura po ulicama u jutarnjim satima nedeljnim? A možda to ni ne primećuju, jer moraju da rade po ceo dan, da bi deci obezbedili novac, da mogu noću da luduju. Zašto se ljute kad ih ne poštuju dovoljno? Verovatno treba da ih kolektivno poštuju zato što su digli svoj glas i promovisali kulturu i umetnost. Baš je čudnovato da se stvaraju generacije narcisoidnih sebičnjaka. Čudna mi čuda, a čime su ih hranili? Čime hranite decu? Ko decu izmetom hrani, izmetom će sutra biti nahranjen, od te iste dece.

Neophodna je podrška nesrećnoj dečici, roditeljima koji se muče, pa i posrnulom sistemu. Nije isfurano ako primetimo da ono što nedostaje jeste - ljubav.

"Muzika daje dušu univerzumu, krila umu i mašti i život svemu." Platon

U plodotvornom susretu matematike i jezika rađa se muzika. Tehne i poezis - nadahnuće formulisano kroz kompoziciju je umetnost muzike koja čoveka oplemenjuje, podstiče razvoj deteta, omogućava nam da se usavršavamo, napredujemo i rastemo.

"Muzika je jezik nad jezicima. Može se reći da, u odnosu an sve druge umetnosti, muzika najznačajnije pokreće i menja svest" kaže Dejvid Tejm. Aristotel tvrdi da muzika utiče na formiranje ličnosti.

"Muzika je otkriće veće od sve mudrosti i filozofije." Betoven

Muzika je lek ili otrov u zavisnosti da li je reč o umetnosti ili o industrijskoj piluli za trenutno usrećivanje mizernog čoveka. Da li muzika oplemenjuje ili je samo pseudomuzika koja služi kao zamena za sreću? Da li je muzika još nešto što se konzumira kao recimo nekvalitetna brza hrana koja samo služi da trenutno zadovolji potrebu, ali na duže staze dovodi do brze smrti? Razmislite.

Ako želite znati nešto više o Mariću, možete to učiniti na sajtu: http://psiho.org/o-maricu/

Takođe možete posetiti i Facebook stranicu: Psihologija.online