[RECENZIJA] Wolfheart - Shadow World (2015)

Published on July 15 2016 by IGOR LAZAREVIĆ

Wolfheart je metal bend iz Finske nastao 2013. godine koji po mom mišljenju spada u jedan od najboljih odozgo. Frontmen je Tuomas Saukkonen, koji je metalcima s malo proširenim vidicima poznat iz bendova kao što su Black Sun Aeon, Before The Dawn, Dawn Of Solace... Prvo je bilo planirano da bude njegov solo projekat, ali je 2014. godine izrastao u full bend. Ovo je projekat za koji se može reći da je naslednik benda Black Sun Aeon, pošto mi se čini da ovde nema neke prevelike razlike u muzici i tematici.

Za razliku od prvog albuma "Winterborn“, ovaj se može okarakterisati kao Melodic Death Metal s mešavinom finskog Doom Metala. Već na samom početku albuma se može osetiti razlika u prvom i drugom. Pesma "Aoen Of Cold“ je odličan početak. Prvo počinje predivan klavir, melodija koja tako lako ulazi u uši i već posle prvog slušanja počinje da mi odzvanja u glavi neko vreme. Dok klavira nema, za brutalnost na albumu su zadužene gitare, bas i bubnjevi, koji su karakteristično kod ovog umetnika veoma moćni i "hladni“. Naredna pesma "Zero Gravity“ je za nijansu bolja. Ide polako intro kroz prvih tridesetak sekundi, a onda kreće udar mećave koja odnosi sve pred sobom! Uz ovu pesmu nije moguće ne naježiti se. Refren je toliko dobar da tačno kada zatvorim oči mogu da zamislim kao najgoru mećavu koju je svet ikada video. Te gitare, ta produkcija, uh... "Storn Centre“ je po mom mišljenju jedna prosečna, sasvim solidna pesma. Nije hit, nema ništa toliko specijalno da se čuje što bi bilo toliko zapamtljivo, ali tu nema nikakve zamerke, jer kao i prethodne dve veoma prija ušima. Sledeća na repertoaru je "Last Of All Winters“. Već na samom početku pesme nakon što prođe deo sa akustičnom gitarom se mogu osetiti uticaji Insomniuma. Veoma melodična i slušljiva pesma. Sledeći udar zime je "Nemesis“, druga pesma po dužini na albumu. Na samom početku pesme, u prvih 25 sekundi, prvo što mi padne na pamet je kako neki zmajevi bezbrižno provode vreme u nekom svom prostranstvu, to je verovatno jer sam se dosta naigrao igrice „The Legend Of Spyro: Dawn Of The Dragon“ i što me nekako podseća na neku muziku odatle. Nakon tog intra kao i na prethodnim pesmama kreće još jedan nezaustavljivi udar hladnoće. Refren u pesmi je takođe predivan, pa posle refrena ti tupa-tupa-tupa-tupa bubnjevi, nije mi dobro dok slušam, toliko je sve usklađeno, bez greške. Nakon ove zime sledi pesma "Abyss“ koja nit' povećava, nit' smanjuje temperaturu. Održava temperaturu. Malo pošto je prošao početak pesme počinje fenomenalna solaža koja u ovu pesmu unosi dodatnu melodičnost od koje će vam se dići sve dlake na telu. Za pesmu "Resistance“, koja je naredna pesma na albumu, mogu da kažem da je najbrutalnija i pred sam kraj albuma nam govori kako Toumasa nije sustigao umor, da bi mogao bez prestanka i više sati da nam svira. Kao poslednja na albumu "Veri“, naravno ne i najmanje bitna, počinje polako, ali sigurno. Samo zamišljate kakav li će početak biti, da li će ponovo da krene neki bum odjednom ili će da nastavi polako kao na početku. Ako bih mogao da kažem, ovo može da se okarakteriše kao balada, jelte, bez obzira što i u njoj ima Toumasovog "urlanja“. Ovo je pesma koja podseća mnogo na stil njegovog prethodnika Black Sun Aeon, ovde se mećava polako smiruje i privodi se kraju. Pri sredini pesme počinje čarobna solaža koja vam može čak i suze na oči naterati. Slušati takvu solažu, hladnu ritam gitaru i tu dabl-bas pedalu je jedan od najboljih osećaja. I naravno, na samom kraju ostaje klavir, koji je itekako pogodan za kraj ovog putovanja.

Album u celini je pravo remek-delo, najblaže rečeno. Kada sam bio na granici suza što se Black Sun Aeon raspao, čuo sam kako se priprema nešto novo i ubrzo nakon toga nastao je veliki Wolfheart od koga je i bilo za očekivati da ostane nako veliki kao njegov prethodnik, čak je za nijansu i veći. Produkcija na albumu je neverovatna, jedinstvena. Nisam do sada čuo da bilo koji bend barata ovakvom "hladnom“ produkcijom. Prosto dok slušate ovaj album osećate hladnoću skandinavske zime, udar takve mećave od koje je najbolje samo da se sakrijete, ako se niste prethodno dobro pripremili za nju, jer će vas odneti zajedno sa svim što se nađe na njenom putu. Veoma originalno izdanje. Cover albuma je vrlo primamljiv i veoma dobro odrađen. Već jedva čekam naredno Toumasovo izdanje. Bilo mi je veliko zadovoljstvo i uživanje slušati ovo remek-delo.

Tehne (muzika, produkcija...): 98%

Poesis (kreativnost, originalnost...): 94%

Album cover (privlačnost, uverljivost...): 84%

Konačna ocena: 92%