[RECENZIJA] Deadly Mosh - United By Pain (2014)

Osam kompozicija jakih ritmova, treša, powera, ima tu malo Judas Priesta, zvukova osamdesetih, malo Sonate Arctice, devedesetih i primetio bih sličnosti sa Mercenary. Žanrovski bih rekao thrash / power metal. Nema značajnih inovacija, ali ima kompaktnog zvuka, odlične produkcije i tragova originalnosti. No, da krenemo sa pesmama!

1. Altar Of Pain - rafalom ispaljenim iz bubnjare, ritam sekcija pokušava da nas približi oltaru kojekakvih bolova. Opak fazon, raspoznatljiv refren, a vokal podseća povremeno na Judas Priest pojca.

2. Claws Of Fear - gitarski rifovi pružaju ugodnu vožnju, tu i tamo imamo growl, a blast bitovi doprinose stisku kandži straha. Nisam se baš uplašio, moglo je to malo i van forme da udari, ali dobro je. Imamo i „catchy“ refren, ne baš kreativan, al’  vrši posao.

3. On The Fields Of Glory - heavy / power baladica, vrlo lepo formira jedan presek, pauzu, odmor. Ali ne baš i totalno opuštanje jer je u pitanju teška tema o ratnim žrtvama uz naravno prisutne emocije. Slušljivo, njihajuće, ali ne i inovativno, čak se i čini nekako šablonski, sa sve solažom koja se lepo uklapa, ali... Nije da nisam čuo bolje balade. Korektno odrađena.

4. Hatred - brzinski power metal početak, nešto kao Sonata Arctica, sa dozom Helloweena! Brza, jaka pesma sa sasvim ok refrenom.

5. 1000 Tons Of Metal - pesma počinje uz zvuk sirene za prestanak vazdušne opasnosti i opake bitove. Bilo bi možda ugodnije da počinje sirenom za početak opasnosti, al’ ajd’ sad. Hevi zvuk ubija, a bogme i vokal radi posao iako ima smešan nadimak - „Priestkiller“. Da li se misli na ubicu sa filijom ka sveštenim licima ili pak na osobu čije pevanje ubija bolje od Judas Priest pevača, pitam se.

6. A onda po mom mišeljenju (a po čijem bi drugo) pesma sa najjačim refrenom na albumu, što bi se reklo kao himna! Self-Destruction - agresivno, ljutito, besno, sa udarnim ritmovima, a refren se upija lagano. E sad, ako su reči vezane za globalno zagrevanje, praviću se da ne razumem, ipak je to zeleno-smaračka tema.

7. The Haunted - fina... Možda ne baš tako upečatljiva. Verovatno zato što dolazi nakon samodestrukcije, ali nije ni loš trešoliki zvuk.

8. United By Pain - sablasni početak, pa blast bubnjanje, prosto vrlo dobro! Kad se desi neka katastrofa, tipa rat, vaistinu se ljudi koji dele istu bol, kojima preti ista opasnost ujedine. Pa se isto tako lagano razjedine kad prestane opasnost. Da li će Deadly Mosh održati svoje fanove u konstantnoj opasnosti od muzike? Čućemo! Lično se setih 1997. godine i albuma Jugulator od Judas Priest. Dobar završetak.

Osvrnuo bih se i na omot za album. Grafički prikaz je morao biti bolji. Izgleda kao da ga je radio naprženi tinejdžer, a digitalno obradio vulkanizer koji gotivi stripove. Dobro, aj’ sa kursom fotošop početnika. Loše, loše...

Imam utisak da je Deadly Moša na dobrom putu, samo uz malo više hrabrosti da se izleti u nepoznato, više inovativnosti i ojha, tu smo. Dobar album za balkansku scenu svakako, a moram još jednom da pohvalim produkciju koja je iznad očekivanja.

Ocena

Tehne (muzika, produkcija...): 92%

Poesis (kreativnost, originalnost…): 66%

Konačna ocena: 79%