[RECENZIJA] Hostis - Hostis (2016)

Ponovo sam u prilici da preslušam i dam svoje mišljenje o albumu koji još uvek nije zvanično izdat. Naime, ovaj put govorimo o crnogorskom bendu Hostis. Bend je potpisao ugovor sa Miner Recordings, pa će se ovaj album uskoro naći u prodaji.

Bend Hostis je drugi projekat Srđana Mišovića Mišketa, koga svi znamo iz benda Abhoth, no za razliku od Abhotha, Hostis je više thrash nego death. Zapravo, Hostis je jedini thrash/death bend koji sam slušao da zvuče u potpunosti kao oldschool thrash bendovi sa dodatkom growl vokala.

Pred nama je album od 6 numera u trajanju od nekih 40 minuta i da, najkraća pesma traje nešto ispod 6 minuta. Dakle, ko voli konstantno gruvanje, silovanje gitara i lomljavinu bubnja ovo je pravi album.

Album, koji jednostavno nosi naziv "Hostis" otvara instrumental opet pod nazivom "Hostis". Zapravo je i bend dobio ime po ovoj pesmi. Vrhunsko prženje, masni rifovi i energičan ritam. Odlično za uvod. Sledi "Beneath The Machinery Of Demise" koja ne odstupa mnogo od prethodne osim što ima nesto više gruvanja i nešto je melodičnija, mada što pesma više odmiče sve više gubim želju da je slušam dalje, previše jednoliko za moj ukus. Treća pesma "Mutilation Of Truth" ne donosi ništa preterano drugačije u odnosu na prethodne dve osim što je malo "začinjenija" rifovima. Sa druge strane, isti šablon.

Dolazimo do pesme "Demigods" koja je ubedljivo moj favorit na ovom albumu. Ono što je odmah uočljivo je da je dosta stvari već viđeno u pesmi "Beneath The Machinery Of Demise" što iz mog aspekta nije za pohvalu, ali svakako ova pesma odskače u odnosu na ostale. Sledi "In The Shadow Of The Crucified" koja je iz mog ugla druga po jačini na ovom albumu. Daleko više melodije, nije toliko nakrcano ubitačnim ritmom. Jedina zamerka mi je vokal koji je ovde daleko lošiji u odnosu na ostatak albuma. I poslednja "Gods Are Dead" koja zvuči nešto progresivnije nego ostatak albuma. Ovo je jedina pesma na albumu koja odstupa od šablona po kojem su rađene ostale pesme.

Treba napomenuti da se na ovom albumu pojavljuju gosti kao što su Luka Milošević (Deadly Mosh, Istrulity), Dušan Mladenović (Alister) i Stefan Stanišić (Goblin Zeppelin). Pesme su snimljene i producirane u studiju High Gain u periodu jesen 2014. - leto 2015.
Bend ćine pevač Srđan Mišović, gitarista Miloš Klikovac i basista Aleksandar Dragojević. Bubanj je nakucan na kompletnom albumu što je opet minus od mene jer session bubnjara ima dovoljno, a i studija koji umeju da isproduciraju bubanj.

Suma sumarum, album je prilično jednoličan, bez ikakvih odstupanja, toliko jednoličan da sve pesme liče jedna sa drugom. Ja iskreno ne volim to, više volim kad ima jedna-dve pesme da razbije monotoniju no dobro, kontam da je to sve oldschool. Takođe ću reći Mišketu svaka čast na odrađenom vokalu, dok za producenta nemam reči hvale, ni za vokal ni za muziku. Gitare su trebale biti daleko glasnije, bas se jedva čuje. To nije kritika upućena bendu, već isključivo čoveku koji je zadužen za produkciju.

Lirički, album ima dosta jaku poruku (ko bude uspeo da razume Mišketa, haha) jer su to u suštini "problemi" koji su oko nas svakodnevno, stvari koje vidimo a ne borimo se protiv njih, već puštamo da se dešavaju. Možda neće svi shvatiti poruku koji album nosi...

Tehne (muzika, produkcija...): 72%

Poesis (kreativnost, originalnost...): 88%

Konačna ocena: 80%